Posle dugog ćutanja gazda je šapatom rekao: „Odmah izađite iz stana. Nemojte gasiti svetlo i ne otvarajte ulazna vrata.“ Veza se prekinula pre nego što sam uspeo bilo šta da pitam.
Kamera iza ogledala odjednom se pomerila. Nije bila pričvršćena za zid — neko ju je držao sa druge strane. Čuo sam disanje, zatim korake koji su se udaljavali kroz zid. Zaključao sam kupatilo i pozvao policiju.
Gazda je stigao zajedno sa patrolom. Skinuli su ogledalo i otkrili uzak prolaz između stanova. Vodio je do male prostorije pune monitora. Na njima su se videle sve sobe u zgradi.
Pomislio sam da je gazda organizovao nadzor, ali jedan policajac je na podu pronašao njegovu fotografiju sa crvenim krugom oko glave. I gazdu je neko pratio. Prethodni vlasnik zgrade, njegov poslovni partner, navodno je poginuo pre dve godine.
Tada se na jednom monitoru pojavilo lice čoveka sa umrlice. Bio je živ i nalazio se u mom stanu, tik iza policajaca. Pokušao je pobeći kroz prolaz, ali su ga uhvatili na krovu.
Ispostavilo se da je lažirao smrt kako bi izbegao dugove, a zatim se skrivao u zidovima zgrade i krao podatke stanara. Moj stan mu je služio kao ulaz.
Sledećeg jutra sam se iselio. Kada mi je gazda vraćao depozit, pružio mi je i malu kovertu. U njoj je bio ugovor: vlasništvo nad stanom prepisao je meni kao nagradu. Nisam ga prihvatio. Neke nekretnine su preskupe čak i kada su besplatne.
