Kolega mi je, nakon cijelog dana rada, pružio jednu malu čašu vode i rekao: „Nemoj puno, treba nam do sutra jer majstori stalno traže.“ Pomislio sam da se šali. U kući su imali vodu iz vodovoda, a na stolu sam vidio nekoliko boca soka. Njegova žena je spustila pogled i nastavila miješati supu kao da ništa nije čula. Bio sam toliko gladan da sam čak pomislio da ću dobiti tanjir, ali kolega mi je rekao da požurim jer želi završiti još jedan zid prije mraka.
Nisam ništa rekao. Završio sam posao, pokupio alat i otišao. Kod kuće me je supruga pitala zašto sam tako blijed, a kada sam joj ispričao šta se dogodilo, naljutila se više nego ja. Podsjetila me je da sam kupio ljepilo, fug masu i nekoliko sitnica iz svog džepa jer je kolega tvrdio da će mi kasnije vratiti novac. Kada sam sabrao račune, shvatio sam da sam potrošio gotovo koliko bi profesionalni majstor naplatio barem dio posla.
Sutradan me je kolega nazvao kao da se ništa nije dogodilo i pitao kada dolazim postaviti lajsne. Mirno sam mu rekao da neću doći dok ne plati materijal koji sam kupio. Odmah se uvrijedio i rekao da među školskim drugovima ne treba gledati svaki dinar. Podsjetio sam ga da ja njemu nisam naplatio rad. Nakon kratke tišine rekao je da pretjerujem zbog „jedne čaše vode“. Tada sam shvatio da uopšte ne razumije šta me povrijedilo.
Nekoliko dana kasnije javila mi se njegova supruga. Izvinila se i rekla da joj je bilo neprijatno cijelo vrijeme. Ispričala mi je da je spremila ručak za mene, ali joj je muž prije mog dolaska rekao da ga ne stavlja na sto jer je „glupo hraniti nekoga ko radi besplatno“. Mislio je da će tako uštedjeti. Ona je sačuvala moj dio u frižideru, nadajući se da će se predomisliti. Poslala mi je fotografiju tanjira koji je ostao netaknut.
Nisam se vratio da završim kupatilo. Nekoliko sedmica kasnije čuo sam da je morao zvati majstora koji mu je naplatio gotovo tri puta više nego što bi koštao materijal koji sam ja tražio da mi vrati. Najčudnije je što me poslije nazvao i rekao: „Da sam znao koliko oni traže, dao bih ti i ručak i dnevnicu.“ Tada sam se nasmijao. Nije shvatio da se prijateljstvo ne izgubi zbog čaše vode, nego zbog toga što neko tvoju dobrotu počne smatrati besplatnom uslugom.
