…fotografija mene.
Ali ne obična fotografija.
Bila je snimljena dok sam spavala.
Ruke su mi počele drhtati.
„Ko je ovo slikao?“ pitao je moj dečko.
Nisam imala odgovor.
Okrenula sam fotografiju. Na poleđini je bio datum — nastala je samo nekoliko dana prije nego što mi je bivši poklonio privjesak.
Odmah sam ga nazvala.
Kada sam mu rekla šta smo pronašli, dugo je ćutao.
„Nisam htio da ikada otvoriš privjesak“, rekao je.
„Onda zašto si stavio fotografiju unutra?“
Tada mi je priznao istinu.
Fotografiju je napravio jedne večeri dok sam spavala kod njega. Htio je imati „uspomenu“ koju niko drugi neće vidjeti i stavio ju je u privjesak.
„Mislio sam da je romantično.“
Meni nije bilo.
„Fotografisao si me dok spavam bez mog znanja i sakrio sliku u nakit koji si mi poklonio.“
Odjednom sam taj stari privjesak gledala potpuno drugačije.
Prekinula sam razgovor i bacila fotografiju.
Privjesak nisam više željela.
Moj sadašnji dečko me pitao šta želim da uradimo s njim.
„Ništa. Samo ga skloni.“
Kasnije sam shvatila da me nije toliko uznemirila sama fotografija koliko činjenica da je neko uradio nešto tako lično bez mog znanja i godinama to nazivao romantičnim.
Neke stvari izgledaju kao znak ljubavi dok ne saznaš priču koja se krije iza njih.
