Krompir važi za biljku koja nije previše zahtjevna, ali mnogi baštovani tokom ljeta primijete da biljke sporije rastu, listovi slabe ili rod na kraju bude sitniji nego što su očekivali. Iako mnogi odmah pomisle da je problem u sjemenu ili vremenu, vrlo često najveću razliku pravi upravo način na koji se održava zemlja oko biljke.
Iskusni baštovani tvrde da krompir mnogo bolje napreduje kada zemlja ostane rastresita, prozračna i umjereno vlažna. Kada se poslije kiše ili zalivanja stvori tvrda pokorica, korijen mnogo teže dolazi do vazduha, a biljka sporije usvaja hranjive materije.
Zbog toga mnogi redovno lagano prorahljuju površinski sloj zemlje između redova krompira. Dovoljno je pažljivo razbiti tvrdi sloj motikom kako bi vazduh mogao dopirati do korijena i kako se voda ne bi predugo zadržavala oko biljke.
Posebno je važan postupak nagrtanja zemlje oko krompira. Mnogi iskusni ljudi tokom rasta više puta povlače zemlju prema stabljici kako bi gomolji ostali dobro prekriveni. Tako krompir dobija više prostora za razvoj, a gomolji ostaju zaštićeniji od svjetlosti i pregrijavanja.
Mnogi baštovani koriste i sloj suhe trave ili slame između redova kako bi zemlja sporije gubila vlagu tokom toplih dana. Tako korijen ostaje stabilniji čak i kada temperature naglo porastu.
Pored dobre zemlje, veoma je važno redovno uklanjati korov koji uzima vlagu i hranjive materije potrebne krompiru. Kada biljka ima dovoljno prostora i vazduha, mnogo snažnije raste i razvija zdravije gomolje.
Iskusni ljudi često pregledaju i listove jer oni prvi pokazuju kada nešto nije u redu. Žute fleke, uvijanje ili tamne mrlje mogu biti znak viška vlage ili početka bolesti, posebno poslije kišnih dana.
Mnogi koji godinama uzgajaju krompir kažu da upravo pravilno održavanje zemlje pravi najveću razliku u rodu. Kada korijen ima dovoljno vazduha, umjerenu vlagu i rastresitu zemlju, biljka mnogo bolje napreduje i daje zdraviji i krupniji krompir tokom cijele sezone.
