Crni luk je veoma osjetljiv na višak vlage, posebno tokom perioda čestih kiša i sparnih dana. Mnogi baštovani primijete da biljke iznenada počnu da žute, omekšaju pri dnu ili potpuno polegnu mnogo prije vremena vađenja. Upravo tada često počinje truljenje koje se veoma brzo može proširiti kroz cijeli red luka.
Najveći problem nastaje kada zemlja oko luka ostane zbijena i dugo zadržava vodu. Korijen tada nema dovoljno vazduha, a vlažna površina stvara idealne uslove za razvoj gljivica i truleži. Posebno su ugrožene bašte gdje je zemlja teška i slabo prozračna poslije obilnih kiša.
Zato iskusni baštovani poslije svakog kišnog perioda prvo lagano rastresu zemlju između redova luka. Time se razbija tvrda pokorica i omogućava bolji prolaz vazduha do korijena. Zemlja se tada brže suši, a višak vlage mnogo lakše izlazi iz površinskog sloja.
Važno je i da redovi luka ne budu previše zarasli korovom. Vlažna trava oko biljaka dodatno zadržava vlagu i smanjuje cirkulaciju vazduha, što povećava mogućnost pojave truleži. Mnogi zato redovno uklanjaju korov i ostavljaju dovoljno prostora između biljaka kako bi se luk brže sušio poslije kiše.
Neki baštovani oko redova posipaju i tanak sloj drvenog pepela kada se zemlja prosuši. Pepeo može pomoći da površina ostane manje vlažna i da se smanji razvoj pojedinih problema izazvanih dugotrajnom vlagom. Važno je koristiti ga umjereno i ne pretjerivati sa količinom.
Kada zemlja ostane rahla, prozračna i bez viška vlage, crni luk mnogo lakše razvija zdrave i čvrste glavice. Uz malo pažnje poslije kišnih dana, biljke mogu ostati snažne i zdrave sve do vađenja iz bašte.
