Vraćala sam se iz grada kada je pored mene stao crni automobil – ono što se dogodilo te noći natjeralo me da potpuno drugačije gledam na svoje odluke
Te večeri izašla sam sa prijateljicama potpuno uvjerena da ćemo se vratiti kući zajedno.
Plan se, međutim, raspao.
Jedna je otišla ranije sa dečkom, druga je prespavala kod prijateljice, a ja sam oko dva sata poslije ponoći ostala sama ispred lokala pokušavajući pronaći taksi.
Popila sam više nego što je trebalo.
Nisam bila potpuno izgubljena, ali sam vrlo dobro znala da mi procjena situacije nije bila najbolja.
Stajala sam uz cestu i pokušavala dobiti taksi kada se pored mene zaustavio crni automobil.
Prozor se spustio.
Za volanom je bio mladić kojeg nikada ranije nisam vidjela.
Pitao me gdje idem.
Rekla sam mu dio grada.
„Idem u tom pravcu. Mogu te odbaciti ako želiš.“
Danas znam da ulazak u automobil nepoznate osobe nije bila pametna odluka.
Ali tada sam samo željela stići kući.
Sjela sam.
Čim smo krenuli, ponudio mi je bocu vode.
„Treba ti više nego još jedno piće“, rekao je kroz osmijeh.
Popila sam skoro cijelu bocu.
Nije postavljao neprijatna pitanja niti pokušavao da mi se približi. Primijetio je da govorim sporije i pitao jesam li sigurna da imam nekoga kod kuće.
Tada sam se sjetila da su roditelji tog vikenda bili van grada.
Rekla sam mu da sam sama.
Nekoliko minuta kasnije osjetila sam mučninu.
Zaustavio je automobil kod jedne benzinske pumpe i sačekao dok nisam došla sebi.
Predložio je da mi pozove taksi ili nekoga iz porodice.
Bilo me sramota.
Tvrdila sam da sam dobro.
Kada smo stigli ispred moje zgrade, nisam odmah izašla.
Razgovarali smo desetak minuta.
Svidio mi se.
Bio je smiren, pristojan i potpuno drugačiji od ljudi koje sam te večeri upoznavala po klubovima.
Pitala sam ga želi li popiti kafu.
Pogledao me i rekao:
„Ne večeras.“
Iznenadila sam se.
„Zašto?“
Odgovorio je da sam popila i da ne želi da bilo kakvu važnu odluku donosim u takvom stanju.
Dao mi je svoj broj.
„Ako se sutra budeš sjećala mene i i dalje budeš htjela kafu, javi se.“
Ušla sam u stan i zaspala gotovo odmah.
Sljedećeg jutra probudila sam se sa glavoboljom i telefonom pored jastuka.
Na ekranu je bila poruka:
„Jesi li dobro stigla do kreveta?“
Odgovorila sam da jesam.
Nekoliko sati kasnije našli smo se na kafi.
Tada sam ga prvi put upoznala potpuno trijezna.
Svidio mi se još više.
Viđali smo se narednih nekoliko sedmica.
Nisam očekivala da će muškarac koji se slučajno zaustavio pored mene usred noći postati neko kome ću toliko vjerovati.
Kada je naš odnos postao intiman, bila sam potpuno sigurna u svoju odluku.
Za mene je to bio prvi put.
Zbog toga sam kasnije prijateljicama u šali govorila da je sve „počelo one noći kada me pokupila crna Q7-ica“.
Ali prava priča nije bila onakva kakvom zvuči kada se prepriča u jednoj dramatičnoj rečenici.
Nisam izgubila nevinost te noći dok sam bila pod uticajem alkohola.
Te noći sam upoznala čovjeka koji je, upravo zato što nisam bila sasvim svoja, odlučio da ne iskoristi situaciju.
A to mi je kasnije značilo mnogo više od automobila koji je vozio, njegovog izgleda ili bilo čega drugog.
Danas više nismo zajedno.
Život nas je odveo na različite strane.
Ali jedna stvar mi je ostala kao važna lekcija.
Ulazak u automobil nepoznate osobe te noći mogao je završiti veoma loše i nikada ga nikome ne bih preporučila.
Imala sam sreće.
A on mi je pokazao još nešto.
Pristanak nije samo odsustvo riječi „ne“.
Važne odluke treba donositi svjesno, jasno i bez pritiska.
Zbog toga, kada danas pomislim na tu noć, ne pamtim luksuzni automobil niti mamurluk sljedećeg jutra.
Pamtim rečenicu:
„Ako to želiš i sutra, javi mi se.“
I javila sam se.
