„Pa tvoju najbolju drugaricu, Milicu“, izgovori on potpuno mirno, kao da mi govori šta ćemo večerati.
U tom trenutku osetim kako mi se krv ledi u žilama. Gledam ga i ne mogu da verujem šta sam upravo čula.
„Molim?! Moju Milicu? Onu koja dolazi kod nas skoro svakog vikenda?“
On klimne glavom i nastavi:
„Pa da. Mislio sam da će ti biti lakše ako je neko koga poznaješ i kome veruješ.“
„A kada si je to pitao?“, izgovorim jedva čujno.
„Pre dve nedelje. Kada si otišla kod majke.“
Osetim kako mi srce lupa sve jače. Pre dve nedelje? Znači, njih dvoje su već razgovarali o tome, a ja nisam imala pojma!
„I šta ti je rekla?“
„Rekla je da nema ništa protiv, ali da prvo moram s tobom da razgovaram.“
Ustanem sa kauča, uzmem telefon i pozovem Milicu. Javlja se posle drugog zvona, vesela kao i uvek.
„Ćao, srećo! Šta radiš?“
„Milice, samo mi odgovori na jedno pitanje. Da li te je moj muž pitao da budeš s nama u trojci?“
Nastane tišina. Duga, neprijatna tišina.
A onda ona izgovori nešto zbog čega mi se noge odseku:
„Čekaj… Zar ti još nije rekao šta se zapravo dogodilo one večeri?“
Pogledam muža. On je već ustao, a lice mu je potpuno bledo.
„Kakve večeri?!“, viknem.
Milica duboko uzdahne i kaže:
„Mislim da je vreme da saznaš istinu. Ali prvo ga pitaj zašto je prošlog petka slagao da je bio na poslu.“
Tada shvatim da je moja bezazlena šala otvorila vrata tajni koju su njih dvoje očigledno dugo skrivali.
A ono što sam pronašla u njegovom telefonu deset minuta kasnije bilo je mnogo gore od svega što sam mogla da zamislim…
