Kolega ga je pogledao i mirno rekao: „Šefe, nema potrebe da viče. Sve je snimila kamera iznad ulaza. Vidio sam šta se dogodilo.“
Šef je odjednom zašutio. Kolega je nastavio: „Ona jeste zakačila vaš auto, ali pogledajte gdje ste ga parkirali. Stajao je preko dvije linije, toliko blizu njenog auta da je jedva mogla izaći.“
Šef se zacrvenio i pokušao nešto da kaže, ali kolega nije stao: „A prije mjesec dana ste vi ogrebali moj auto na istom parkingu. Rekli ste da se takve stvari dešavaju i da ne treba praviti dramu.“
Nastala je potpuna tišina. Nisam mogla vjerovati šta čujem.
Šef me pogledao, duboko uzdahnuo i rekao: „U redu. Zaboravi popravku. Pretjerao sam.“
Ali onda je kolega izvadio telefon i dodao: „Ipak, postoji još nešto na snimku što biste oboje trebali vidjeti…“
Kada nam je pokazao video, tek tada sam shvatila da ogrebotina na šefovom automobilu nije bila jedino što se tog jutra dogodilo na parkingu.
