Sa zadnjeg sjedišta začuo se ženski glas:
„Izvinite, je l’ ovo možda vaše?“
Okrenuo sam se i sledio. Tetka je u ruci držala drugu žensku cipelu, potpuno istu kao onu koju sam maloprije izbacio kroz prozor.
Pogledala me je pravo u oči i rekla: „Prvu si izbacio prije desetak kilometara, vidjela sam te u retrovizoru. Samo sam čekala da vidim šta ćeš uraditi s drugom.“
Nisam znao šta da kažem. Počeo sam da objašnjavam da auto nije moj i da sam ga pozajmio prijatelju prethodne večeri.
Tetka se samo nasmijala i rekla: „Ne moraš meni ništa objašnjavati. Samo se nadam da ćeš isto tako iskreno objasniti svojoj ženi.“
Kad smo stigli u banju, odmah sam nazvao prijatelja. Čim sam mu spomenuo cipelu, nastala je tišina.
A onda mi je rekao nešto zbog čega sam shvatio da je cipela najmanji problem…
