„Mama, tata mi je rekao da petkom ne dolazim kod dadilje.“
Pogledala sam ga zbunjeno i pitala gdje onda ide svakog petka kada ga tata odveze od kuće.
Sin je nekoliko sekundi ćutao, kao da pokušava da shvati da li smije da mi kaže. Onda je tiho odgovorio:
„Idemo kod jedne tete. Tata mi uvijek kaže da tebi ne pričam jer je to naše iznenađenje.“
U tom trenutku mi se sve okrenulo u stomaku.
Pokušala sam da ostanem mirna i pitala ga kako izgleda ta žena. Sin je samo slegnuo ramenima i rekao da je „fina“ i da mu uvijek daje sok i čokoladu dok tata razgovara s njom.
Nisam željela da ga dalje ispitujem. Odvela sam ga kod dadilje i otišla na posao, ali cijelog dana nisam mogla da se skoncentrišem.
Kad sam se vratila kući, muž je već bio bolje.
Nisam mu odmah ništa rekla.
Sačekala sam večeru, a onda sam ga usput pitala:
„Je li naš sin zadovoljan kod dadilje?“
Bez razmišljanja je odgovorio:
„Naravno. Zašto ne bi bio?“
Tada sam znala da nešto krije.
Sljedećeg petka rekla sam mu da moram ranije na posao. Izašla sam iz kuće, parkirala nekoliko ulica dalje i čekala.
Tačno u isto vrijeme muž je izašao sa sinom i odvezao se.
Pratila sam ih.
Ali nije otišao prema kući dadilje.
Zaustavio se ispred male kuće na drugom kraju grada. Vrata je otvorila mlada žena koju nikada ranije nisam vidjela. Moj sin joj je potrčao u zagrljaj kao da je poznaje godinama.
A onda je iz kuće izašla još jedna osoba.
Kada sam vidjela ko je, ruke su mi se počele tresti.
To je bila naša dadilja.
Stajala sam u automobilu i pokušavala da shvatim šta gledam, kada mi je zazvonio telefon.
Bila je poruka od muža:
„Ostavio sam malog kod dadilje. Vidimo se poslije posla.“
Pogledala sam ponovo prema kući.
U tom trenutku dadilja me je ugledala.
Lice joj je problijedjelo, a muž se okrenuo da vidi u šta gleda.
Kada me je spazio u automobilu, samo je spustio glavu.
Ali ono što mi je nekoliko minuta kasnije rekao o toj drugoj ženi bilo je mnogo gore od svega što sam do tada zamišljala…
