Kum, koji nam je bio kum na venčanju pre petnaest godina i koji je, u skladu sa tom čašću, kasnije krstio oboje naše dece, uvek je, na svakom porodičnom i društvenom okupljanju gde bismo se sreli, pred celom rodbinom, prijateljima i poznanicima iz naše zajednice, javno i naglašeno isticao koliko me poštuje, opisujući me kao “ženu koja drži porodicu na okupu” i “primer za mlađe generacije”, komplimenti koje sam, s obzirom na njegov ugledan status u našoj lokalnoj zajednici kao uspešnog biznismena i poznatog dobrotvora, primala sa velikim poštovanjem i zahvalnošću, smatrajući njegovo mišljenje posebno vrednim.
Prošlog meseca, prisustvovala sam krštenju njegovog sopstvenog unuka, veliku porodičnu proslavu na koju je pozvana šira rodbina i prijatelji, uključujući i nas, s obzirom na dugogodišnju bliskost naših porodica. Tokom proslave, nakon ceremonije u crkvi, dok su gosti postepeno izlazili prema prostoriji gde je trebalo da se održi gozba, ja sam, tražeći kupatilo, slučajno prošla pored male, bočne prostorije gde je kum, ne znajući da neko prolazi u blizini, razgovarao sa lokalnim sveštenikom koji je obavio ceremoniju.
Prepoznavši svoje ime u njihovom razgovoru, zastala sam, pomalo instinktivno, dovoljno dugo da čujem deo razgovora koji me je potpuno zapanjio. Kum je, sa tonom koji je odavao mnogo iskreniji, opušteniji stav nego što sam ikad čula u njegovom javnom obraćanju prema meni, govorio sveštеniku, koji ga je, izgleda, pitao za neki savet vezan za sopstvenu snahu, da “iskreno, nikad nije razumeo” zašto moj muž “toliko obožava” ženu poput mene, dodajući da smatra da sam, iako “spolja izgledam pristojno”, u suštini “previše kruta i kontrolišuća” u vođenju domaćinstva, i da je “javno hvaljenje” koje mi upućuje samo “poslovna učtivost” prema mužu, s obzirom na to da moj muž i on imaju važne, dugogodišnje poslovne veze koje kum “ne želi da rizikuje” bilo kakvom iskrenošću o svom pravom mišljenju o meni.
Stajala sam u hodniku, potpuno zapanjena i duboko povređena, slušajući kako petnaest godina javnih pohvala i izraza poštovanja, koje sam uvek primala sa dubokom zahvalnošću s obzirom na njegov ugledan status, zapravo predstavljaju isključivo strateško, poslovno motivisano ponašanje, potpuno lišeno iskrenog poštovanja koje sam pogrešno pretpostavljala da postoji iza njegovih reči.
Nisam odmah ušla u prostoriju niti sam odala da sam čula razgovor, umesto toga tiho se povukla, pokušavajući da procesujem otkriće tokom ostatka proslave, glumeći uobičajenu, prijateljsku interakciju sa kumom kad bismo se sreli tokom gozbe, iako sam iznutra osećala duboku, bolnu izdaju saznanjem da odnos koji sam smatrala jednim od najvažnijih, najčasnijih u našem porodičnom životu — s obzirom na njegovu ulogu kuma naše dece — počiva, u stvarnosti, na proračunatoj, poslovno motivisanoj glumi umesto na iskrenom poštovanju koje sam uvek verovala da postoji.
Nedelju dana kasnije, podelila sam ovo otkriće sa mužem, koji je bio duboko potresen, ne samo zbog onoga što je otkrio o kumovom pravom stavu prema meni, nego i zbog implikacija koje je ovo imalo za njihov dugogodišnji poslovni odnos, sada obojen saznanjem da je deo te veze zasnovan na kumovoj proračunatoj, strateškoj glumi poštovanja umesto na iskrenom prijateljstvu koje smo oboje verovali da postoji. Trenutno, oprezno, postepeno preispitujemo koliko blizak odnos želimo da nastavimo da imamo sa čovekom čije smo javne izjave poštovanja, ispostavilo se, decenijama pogrešno tumačili kao iskrene.
