…teško da mi veruje. Pitao sam je šta je videla, ali nije odmah odgovorila. Samo je obrisala suze i rekla: „Nije problem ono što sam našla. Problem je što sam očekivala da ću nešto naći.“
Sela je pored mene i pokazala mi fotografiju iz mog telefona. Bila je to slika mene i nepoznate žene u restoranu. Na fotografiji sam se smejao i držao joj ruku preko stola.
Odmah sam shvatio o čemu se radi. Žena na slici bila je moja starija sestra koju moja devojka nikada nije upoznala. Godinama je živela u inostranstvu i došla je tajno jer smo planirali iznenađenje za majčin rođendan.
Objasnio sam joj sve i pokazao ostatak poruka. Nije bilo ničeg ljubavnog, ničeg skrivenog. Očekivao sam da će joj laknuti.
Umesto toga počela je još više da plače. Tada mi je priznala da ju je prethodni partner godinama varao i da je svaka njegova afera počinjala istim rečenicama: „To je samo prijateljica“, „Pogrešno si shvatila“, „Nemaš razloga da sumnjaš“.
Prvi put sam shvatio da ona ne proverava moj telefon zato što misli da sam loš čovek, već zato što još uvek živi u strahu koji joj je ostavio neko drugi.
Dogovorili smo se da više nećemo graditi vezu na proveravanju i šiframa. Rekao sam joj da joj mogu pokazati telefon kad god poželi, ali da želim da dođemo do tačke u kojoj joj to više neće biti potrebno. To je bio prvi iskren razgovor koji smo imali o njenoj prošlosti.
