…podneo tužbu tvrdeći da je stan koji sam kupila zapravo njegovo vlasništvo!
Gledala sam u papir i nisam mogla da verujem svojim očima. U tužbi je pisalo da je stan prodat bez saglasnosti pravog vlasnika i da se traži poništenje kupoprodajnog ugovora.
Ruke su mi drhtale. Godine rada, odricanja, neprospavanih noći i štednje — sve je moglo nestati preko noći.
Odmah sam pozvala agenta koji mi je prodao stan.
„Molim vas, objasnite mi šta se dešava! Dobila sam tužbu zbog stana koji sam juče kupila!“
Sa druge strane nastala je tišina.
„Gospođo, mora da je neka greška. Proveriću i javiti vam se“, odgovorio je i prekinuo vezu.
Ali nije me nazvao.
Pokušavala sam da ga dobijem deset puta. Telefon je bio isključen.
Sutradan sam otišla u agenciju. Kada sam stigla, dočekala su me zaključana vrata i papir na kojem je pisalo da agencija privremeno ne radi.
Tada sam shvatila da nešto ozbiljno nije u redu.
Angažovala sam advokata i odnela mu svu dokumentaciju.
Pregledao je ugovor, izvode i potvrde, a zatim me pogledao zabrinuto.
„Gospođo, moram nešto da vas pitam. Da li ste vi lično upoznali čoveka koji je naveden kao prodavac?“
„Naravno. Bio je kod notara sa nama.“
Advokat je okrenuo monitor prema meni.
„Pogledajte ovu fotografiju. Da li je to taj čovek?“
Na ekranu je bio stariji gospodin, potpuno drugačiji od muškarca koji mi je prodao stan.
„Nije! Nikada ga nisam videla!“
Advokat je duboko uzdahnuo.
„Onda postoji ozbiljna sumnja da ste žrtva prevare. Čovek koji vam je prodao stan možda se lažno predstavljao.“
Osetila sam kako mi se svet ruši.
„A moj novac? Kredit koji moram da vraćam narednih dvadeset godina?“
„Borićemo se“, odgovorio je. „Ali morate biti spremni na komplikovan postupak.“
Te noći nisam spavala.
Sedela sam na podu praznog stana, među kutijama, i plakala.
U jednom trenutku začulo se kucanje na vratima.
Otvorila sam i ugledala stariju ženu koju nikada ranije nisam videla.
„Vi ste nova vlasnica?“, upitala je.
Klimnula sam glavom.
Žena je iz torbe izvadila staru fotografiju i pružila mi je.
Na fotografiji su bili čovek koji mi je prodao stan i moja pokojna majka!
Zanemela sam.
„Odakle poznajete moju majku?“, prošaputala sam.
Starica je spustila pogled.
„Zato sam i došla. Ona mi je pre smrti ostavila nešto što je trebalo da dobijete mnogo ranije.“
Izvadila je žutu kovertu.
Na njoj je, rukopisom moje majke, pisalo moje ime.
Otvorila sam je i pronašla pismo.
„Kćeri moja, ako ikada budeš kupovala stan, moraš znati istinu. Postoji jedna nekretnina koja tebi pripada, ali sam godinama ćutala jer sam se plašila šta će se dogoditi ako saznaš.“
Srce mi je ubrzano lupalo.
Nastavila sam da čitam, a onda sam došla do rečenice zbog koje mi je pismo ispalo iz ruku.
„Stan za koji si celog života mislila da je tuđ zapravo je tvoje nasledstvo. Čovek koji će pokušati da ti ga proda zna ko si ti.“
Pogledala sam staricu i upitala:
„Kako je moguće da je moja majka znala da će se ovo dogoditi?“
Ona je zaplakala i odgovorila:
„Zato što čovek koji ti je prodao stan nije običan prevarant. On je neko iz tvoje porodice.“
„Ko?!“, povikala sam.
Starica me pogledala pravo u oči.
„To je tvoj otac. Čovek za kojeg su ti rekli da je umro kada si imala tri godine.“
U tom trenutku zazvonio mi je telefon.
Bio je to nepoznat broj.
Javila sam se, a muški glas je izgovorio:
„Nemoj verovati toj ženi. Ako želiš da saznaš zašto sam morao da nestanem iz tvog života, sutra dođi sama na adresu koju ću ti poslati.“
Nisam mogla da verujem.
Čovek koji me je prevario, čovek kojeg sam celog života smatrala mrtvim, sada je tvrdio da sve ima objašnjenje.
Ali kada sam sutradan stigla na dogovorenu adresu i videla šta me tamo čeka, shvatila sam da stan nikada nije bio prava meta ove prevare…
