…ALI UMESTO DA SE OBRADUJE, MOJ BIVŠI MUŽ JE PREBLEDEO I POGLEDAO ME KAO DA SAM IZGUBILA RAZUM.
„Šta to radiš? Jesi li ti normalna?“, upitao je, gledajući čas u mene, čas u decu.
„Zar nisi pričao po celom gradu da ćeš mi ih uzeti? Evo ti prilike da pokažeš kakav si otac!“, odgovorila sam ljutito.
Moja četvorogodišnja ćerka uhvatila me je za ruku.
„Mama, zašto nas ostavljaš? Jesmo li nešto pogrešili?“
Te reči su me pogodile pravo u srce.
Odmah sam kleknula, zagrlila oboje i rekla:
„Ne, ljubavi moje. Vi ništa niste pogrešili. Mama vas voli najviše na svetu.“
Tada je moj bivši muž prvi put spustio pogled.
„Vrati decu kući“, rekao je tiho.
„Kako sad to? Pa zar nisi govorio da sam loša majka?“
Nije odgovorio.
Ali onda je iz kuće izašla njegova nova devojka. Kada je ugledala decu, lice joj se potpuno promenilo.
„Šta će oni ovde? Rekao si mi da ih nikada nećeš dovoditi!“, povikala je.
Zanemela sam.
„Molim?“, upitala sam.
Ona je nervozno pogledala mog bivšeg muža.
„Ja nisam pristala da odgajam tuđu decu! Rekao si da samo želiš da ih uzmeš majci kako bi je kaznio!“
U tom trenutku sve mi je postalo jasno.
Njemu deca nisu bila važna. Želeo je samo da me povredi jer sam posle razvoda uspela da nastavim život.
Ali pravi šok tek je usledio.
Moj sin, koji je do tada ćutao, izvadio je iz džepa mali papir i pružio ga ocu.
„Tata, ovo sam nacrtao za tebe. Hteo sam da ti dam prošli put, ali nisi došao.“
Na papiru je bila nacrtana porodica. Mama, tata i dvoje dece koji se drže za ruke.
Ispod crteža je pisalo:
„TATA, NE MORAŠ DA VOLIŠ MAMU, ALI MOLIM TE, VOLI NAS.“
Moj bivši muž je seo na stepenice i zaplakao.
Prvi put posle razvoda videla sam ga da pokazuje iskrene emocije.
Njegova devojka je ljutito ušla u kuću i zalupila vratima.
„Nisam znao da me deca toliko čekaju“, prošaputao je.
„Nisi znao zato što nikada nisi pitao“, odgovorila sam.
Tada me je pogledao i rekao:
„Želim da budem njihov otac. Ne samo na papiru.“
Odvela sam decu kući. Nisam želela da zbog našeg sukoba pomisle da ih bilo ko od nas odbacuje.
Narednih dana bivši muž je počeo da zove, pita za školu, vrtić i zdravlje dece. Prvi put se pojavio na dogovorenom viđanju i proveo sa njima celo popodne.
Pomislila sam da se konačno promenio.
Ali dve nedelje kasnije pozvao me je advokat.
„Morate hitno da dođete u kancelariju. Vaš bivši muž je podneo novi zahtev sudu.“
Osetila sam kako mi srce preskače.
„Kakav zahtev? Opet želi starateljstvo?“
Advokat je nekoliko sekundi ćutao.
„Ne. Ovoga puta traži nešto sasvim drugo.“
Kada sam stigla, pružio mi je dokument koji je moj bivši muž potpisao.
Na poslednjoj stranici nalazila se rečenica zbog koje su mi suze krenule niz lice.
„ODRIČEM SE SVAKE NAMERE DA DECU KORISTIM U SUKOBU SA NJIHOVOM MAJKOM I ŽELIM DA PREUZMEM SVE RODITELJSKE OBAVEZE KOJE SAM GODINAMA IZBEGAVAO.“
Ali ispod dokumenta nalazila se još jedna koverta.
U njoj je bilo pismo naslovljeno na mene.
„Postoji nešto što ti nisam rekao tokom razvoda. Sada moraš da saznaš istinu, jer se tiče budućnosti naše dece…“
Kada sam pročitala prve tri rečenice, shvatila sam da naš razvod krije mnogo veću tajnu nego što sam ikada mogla da zamislim…
