Nastavak priče:
Mlada sam bila, tek sam zakoračila u život, a već sam se osjećala kao žena koja je provela pola vijeka čekajući nekoga.
Muž je odlazio na posao, a ja sam ostajala sama u ogromnom stanu s njegovim ujakom. Dani su prolazili sporo, a noći još sporije. Nedostajali su mi razgovori, zagrljaji i osjećaj da nekome zaista pripadam.
Ujak je bio tih, pristojan čovjek. Nikada nije povisio glas na mene. Često bi me pitao jesam li srećna, a ja bih se samo nasmiješila i rekla da jesam.
Jedne večeri, dok smo pili čaj, pogledao me i rekao:
„Dijete moje, ti si premlada da bi ti život prolazio u čekanju.“
Te riječi su me pogodile pravo u srce.
„Volim svog muža“, odgovorila sam, „ali ponekad imam osjećaj da sam se udala samo da bih ostala sama.“
Ujak je uzdahnuo.
„Postoji nešto što ti moram reći. Ali obećaj da nećeš odmah donositi zaključke.“
Pogledala sam ga zbunjeno.
„O čemu se radi?“
„Tvoj muž nije na poslu svaki put kada ti kaže da jeste.“
Osjetila sam kako mi se stomak steže.
„Kako to mislite?“
Ujak je ustao, otišao do stare komode i izvadio kovertu.
„Prije nekoliko dana stiglo je ovo pismo. Nisam želio da ga otvaram, ali na koverti je pisalo moje ime.“
Pružio mi je papir.
U njemu je bila fotografija mog muža kako stoji ispred jedne kuće, držeći za ruku ženu koju nikada ranije nisam vidjela.
„Ko je ona?“ upitala sam drhtavim glasom.
Ujak je spustio pogled.
„To je žena s kojom je živio prije nego što se oženio tobom.“
Nisam mogla doći do daha.
„Ali zašto mi to niko nije rekao?“
„Zato što smo svi vjerovali da je ta priča završena.“
Te noći nisam spavala. Čekala sam da muž nazove, ali telefon je ostao nijem.
Sutradan sam odlučila da saznam istinu. Uzela sam adresu napisanu na poleđini fotografije i otišla do te kuće.
Kada sam pozvonila, vrata mi je otvorila mlada žena s malim dječakom u naručju.
„Dobar dan, tražim svog muža“, rekla sam.
Žena je problijedjela.
„Kako se zove vaš muž?“
Kada sam izgovorila njegovo ime, dječak je veselo povikao:
„Mama, je li to tata poslao tetu po nas?“
Noge su mi se odsjekle.
Žena me pozvala unutra i kroz suze rekla:
„Morate znati da ni ja nisam znala da se oženio.“
Sjele smo jedna naspram druge i počele razgovarati.
Tada sam saznala da moj muž već godinama vodi dva potpuno odvojena života.
Ali najveći šok tek je uslijedio.
Žena je izvadila dokument iz ladice i stavila ga preda me.
„Pogledajte datum. Mi se nikada nismo razveli. On je još uvijek moj zakoniti muž.“
U tom trenutku zazvonio mi je telefon.
Bio je to moj muž.
Javila sam se, a on je veselo rekao:
„Ljubavi, vraćam se sutra kući. Imam iznenađenje za tebe!“
Pogledala sam ženu preko puta sebe i mirno odgovorila:
„I ja imam iznenađenje za tebe. Samo što će te moje koštati mnogo više nego što misliš.“
Nisam ni slutila da će se već narednog jutra na vratima ujakovog stana pojaviti policija, a razlog njihovog dolaska otkriti još jednu tajnu koju je moj muž godinama skrivao…
