Kada sam sutradan došao da vidim ćerku, zatekao sam je kako sjedi sama u dvorištu. Nije se obradovala kao obično. Oči su joj bile crvene, a lice blijedo.
„Tata, moram nešto da ti kažem, ali obećaj da se nećeš naljutiti“, prošaputala je.
Sjeo sam pored nje i uhvatio je za ruku.
„Dušo, znaš da meni možeš sve reći.“
Spustila je pogled i tiho izgovorila:
„Tata, ja ne idem na fakultet.“
Ostao sam zatečen.
„Kako misliš da ne ideš? Pa majka mi je juče rekla da moram platiti polovinu školarine!“
Ćerka je počela da plače.
„Znam. Ali ja nisam ni upisala fakultet. Mama je rekla da ti to ne smijem reći.“
Osjetio sam kako mi se krv ledi u žilama.
„Zašto bi lagala o tome?“
Ćerka je obrisala suze i nastavila:
„Zato što njen muž ima ogromne dugove. Firma mu je propala, a kuća je pod hipotekom. Mama je mislila da će od tebe izvući novac za moju školarinu i njime platiti njegove dugove.“
Nisam mogao vjerovati šta čujem.
Žena koja me prije deset godina ostavila jer nisam dovoljno zarađivao sada je pokušavala da mojim novcem spašava čovjeka zbog kojeg me napustila.
Ali onda mi je ćerka rekla nešto što me pogodilo mnogo jače.
„Tata, ja već šest mjeseci radim u pekari. Mama ne zna da sam ti planirala reći. Štedim novac jer želim da se odselim od njih.“
„Zašto, dušo? Šta se dešava u toj kući?“
Počela je još jače da plače.
„Njen muž mi stalno govori da sam teret. Rekao mi je da, ako ne počnem plaćati račune, mogu slobodno otići kod tebe.“
U tom trenutku sam je zagrlio.
„Onda ćeš doći kod mene. Ne moraš više trpjeti ničije ponižavanje.“
Pogledala me kroz suze.
„Ali tata, ti živiš u malom stanu. Ne želim da ti budem teret.“
„Ti nikada nisi bila i nikada nećeš biti moj teret“, odgovorio sam.
Tog popodneva spakovali smo njene najvažnije stvari.
Kada smo krenuli prema vratima, pojavila se moja bivša žena.
„Kuda ste vas dvoje pošli?“ upitala je.
„Ćerka dolazi da živi sa mnom“, rekao sam mirno.
Počela je vikati:
„Ne možeš je samo tako odvesti! A šta ćemo s novcem za fakultet?“
Tada je ćerka prvi put skupila hrabrost i rekla:
„Mama, prestani lagati! Znam da novac nije za moj fakultet, nego za dugove tvog muža!“
Bivša žena je problijedjela.
„Ko ti je to rekao?“
„Nije važno“, odgovorio sam. „Važno je da više nećete koristiti našu ćerku da biste od mene izvlačili novac.“
Mislio sam da je razgovor završen.
Ali tada je njen muž izašao iz kuće, pogledao me i rekao:
„Prije nego što odeš, trebalo bi da znaš da ti tvoja bivša žena nije rekla cijelu istinu.“
Okrenuo sam se prema njemu.
„Kakvu istinu?“
Izvadio je staru kovertu iz fioke i pružio mi je.
„Prije deset godina, kada te je ostavila, nije otišla samo zbog novca. Postoji još jedan razlog. A dokaz je u ovoj koverti.“
Otvorio sam je i ugledao dokument s datumom od prije deset godina.
Ruke su mi zadrhtale kada sam pročitao šta piše.
Jer ono što sam tada saznao promijenilo je sve što sam vjerovao o našem razvodu, ali i o životu moje ćerke…
