„Danas me okreće i kaže: ‘Stvarno ne mogu da vjerujem koliko si sebična! Došla sam kod vas da studiram, a ti nisi mogla ni malo da mi izađeš u susret. Sad svi pričaju kako si me iskorištavala dok sam bila kod vas!’
Ostala sam bez riječi. Nisam mogla da vjerujem šta čujem. Primila sam je u svoj dom, hranila je, čistila za njom, trpjela njeno ponašanje i nikada joj nisam tražila ni dinara.
Mirno sam je pogledala i rekla: ‘Ako misliš da sam bila loša prema tebi, onda je najbolje da više ne dolaziš kod nas.’
Mislila sam da je tu kraj priče. Međutim, iste večeri zazvonio mi je telefon. Bila je to njena majka, moja tetka.
Čim sam se javila, počela je da viče kako sam ponizila njenu ćerku i kako sam mogla da budem toliko bezobrazna.
Pokušala sam da joj objasnim šta se zaista dogodilo, ali nije htjela ni da me sasluša.
A onda se u razgovor uključio moj muž. Uzeo je telefon iz moje ruke i izgovorio nešto zbog čega je njegova tetka istog trenutka zaćutala.
Rekao je: ‘Tetka, prije nego što optužiš moju ženu, postoji nešto što treba da znaš o svojoj ćerki.’
Ono što je zatim otkrio iznenadilo je čak i mene.
Ispostavilo se da je njegova sestra od tetke sve vrijeme roditeljima govorila da nam svakog mjeseca plaća kiriju i da nam daje novac za hranu. A zapravo nije dala ni jedan jedini dinar!
Tetka je ostala u šoku. Poslije nekoliko trenutaka tišine samo je rekla: ‘Ja sam joj svakog mjeseca slala 300 evra za troškove. Gdje je onda taj novac završio?’
Tada smo svi shvatili da je problem mnogo veći od obične porodične svađe.
A najviše me zaboljelo što sam zbog svoje dobrote na kraju ispala najgora. Od tada sam naučila jednu važnu lekciju: pomoći nekome je lijepo, ali nikada ne treba dozvoliti da neko tvoju dobrotu smatra obavezom.“
