„Odlučio sam da ostanem u Grčkoj još nekoliko dana. Nemoj me zvati i nemoj praviti probleme. Kada se vratim, moramo ozbiljno da razgovaramo o našem braku.“
Pročitala sam poruku najmanje deset puta. Ruke su mi drhtale, a suze su same tekle niz lice.
Petnaest godina braka, dvoje divne dece, toliko zajedničkih uspomena, a on mi je sada preko obične poruke stavio do znanja da više nisam važna.
Ali ono što me je najviše bolelo nije bila njegova prevara. Bila je to činjenica da me je izdao sa mojom rođenom sestrom.
Ona je bila jedina porodica koju sam imala.
Kada su nam roditelji poginuli, ja sam imala sedamnaest, a ona samo jedanaest godina. Od tog dana bila sam joj i sestra i majka.
Odustala sam od fakulteta, zaposlila se i radila sve što sam mogla da joj omogućim normalno detinjstvo.
A sada mi je upravo ona oduzela čoveka kojeg sam volela.
Te večeri, dok su deca spavala, stigla mi je još jedna poruka.
Ovoga puta od sestre.
„Znam da si ljuta, ali moraš da razumeš. Ljubav se ne može birati. Nas dvoje smo se pronašli i ne želimo više da se krijemo.“
Nisam joj odgovorila.
Samo sam ugasila telefon i prvi put posle mnogo godina odlučila da prestanem da mislim na sve druge i počnem da mislim na sebe.
Sutradan sam otišla kod advokata.
Ponela sam dokumenta o stanu, bankovne izvode i sve što sam imala o zajedničkoj imovini.
Advokat je pažljivo pregledao papire.
„Gospođo, moram nešto da vas pitam. Da li ste vi pre tri meseca potpisali saglasnost za prodaju vikendice?“
Zbunjeno sam ga pogledala.
„Kakvu prodaju? Mi imamo vikendicu na Zlatiboru, ali nikada nisam pristala da je prodamo!“
Advokat je okrenuo laptop prema meni.
Na ekranu se nalazio dokument sa mojim imenom i potpisom.
„Prema ovim papirima, vikendica je prodata pre šest nedelja.“
Osetila sam kako mi se zemlja izmiče pod nogama.
„To nije moj potpis! Nikada nisam videla ovaj dokument!“
Advokat je ozbiljno klimnuo glavom.
„Onda postoji mogućnost da je neko falsifikovao vašu saglasnost. Moramo proveriti originalnu dokumentaciju.“
Pitala sam kome je vikendica prodata.
Kada je izgovorio ime kupca, ostala sam bez reči.
Kupac je bila moja rođena sestra.
Nisam mogla da verujem.
Ne samo da je godinama bila u vezi sa mojim mužem, već su iza mojih leđa pokušavali da raspolažu našom imovinom.
Ali najveći šok tek je sledio.
Advokat je pronašao još jedan dokument.
„Gospođo, izgleda da je vaš suprug pre mesec dana podneo zahtev za kredit, a kao obezbeđenje naveo još jednu nekretninu.“
„Koju nekretninu?“, upitala sam.
„Porodičnu kuću u kojoj trenutno živite.“
Srce mi je gotovo stalo.
„Ali ta kuća je nasledstvo moje pokojne majke! Moj muž nema pravo da je prodaje!“
„Upravo zato moramo hitno proveriti dokumentaciju“, odgovorio je advokat.
Izašla sam iz kancelarije potpuno slomljena, ali odlučna da zaštitim sebe i decu.
Te večeri pozvala sam muža.
Javio se tek nakon petog poziva.
„Rekao sam ti da me ne zoveš!“
„Znam za vikendicu“, rekla sam mirno.
Sa druge strane nastala je tišina.
„O čemu pričaš?“
„Znam da ste je ti i moja sestra prodali. Znam i za dokumenta koja nisam potpisala.“
Čula sam kako duboko diše.
„Slušaj, mogu sve da objasnim.“
„Nema potrebe. Od sada ćeš razgovarati sa mojim advokatom.“
Prekinula sam vezu.
Deset minuta kasnije zazvonilo je na vratima.
Bila je to moja sestra.
Stajala je ispred mene uplakana, bez šminke, sa malom putnom torbom u rukama.
„Molim te, pusti me unutra. Moram nešto da ti kažem.“
„Posle svega što si uradila, nemaš pravo da dolaziš u ovu kuću!“
Počela je da jeca.
„Znam. Zaslužila sam sve što mi kažeš. Ali ti ne znaš celu istinu.“
„Koju istinu? Da spavaš sa mojim mužem? Da ste mi iza leđa prodali vikendicu?“
Obrisala je suze i izgovorila:
„On me je prevario. Rekao mi je da si pristala na prodaju. Novac od vikendice nije završio kod mene.“
Zastala je, otvorila torbu i izvadila fasciklu.
„Pronašla sam ovo u njegovim stvarima pre nego što smo krenuli u Grčku.“
Uzela sam dokumenta.
Bili su to izvodi sa bankovnog računa za koji nikada nisam čula.
Na njemu se nalazilo više od 180.000 evra.
„Odakle mu ovoliki novac?“, upitala sam.
Sestra je spustila pogled.
„Ne znam. Ali znam da planira da ode iz zemlje i da se više nikada ne vrati.“
Pogledala sam je zapanjeno.
„Kako misliš da ode? Pa ima dvoje dece!“
„Rekao mi je da je sve pripremio. Da će uzeti novac i započeti novi život.“
„Sa tobom?“
Odmahnula je glavom.
„Ne. To je ono najgore. Pre tri dana sam saznala da postoji još jedna žena.“
Nisam mogla da izgovorim ni reč.
Moja sestra je nastavila:
„Živi u Atini. Sa njom ima sina od četiri godine.“
Osetila sam kako mi kolena klecaju.
Čovek sa kojim sam provela petnaest godina nije imao samo ljubavnicu.
Imao je još jednu porodicu.
Ali tada je sestra izvadila poslednji papir iz fascikle.
„Postoji još nešto. Mislim da ovo moraš odmah da vidiš.“
Bio je to dokument o životnom osiguranju.
Na njemu je pisalo moje ime.
A ispod njega iznos od 500.000 evra.
„Zašto je osigurao moj život na toliki iznos?“, prošaputala sam.
Sestra je počela da drhti.
„Ne znam. Ali juče sam čula njegov telefonski razgovor. Rekao je nekome da se sve mora završiti pre kraja meseca.“
U tom trenutku zazvonio mi je telefon.
Na ekranu je pisalo ime mog muža.
Javila sam se.
„Gde si?“, upitao je hladnim glasom.
„Kod kuće.“
„A deca?“
„Spavaju. Zašto pitaš?“
Nekoliko sekundi je ćutao.
A onda je rekao:
„Nemoj večeras nigde izlaziti. Sutra dolazim kući i konačno ćemo sve rešiti.“
Prekinuo je vezu.
Pogledala sam sestru.
Bila je bleda kao zid.
„Moramo odmah da odemo odavde“, prošaputala je.
„Zašto?“
Tada mi je pokazala poslednju poruku koju joj je poslao.
Na ekranu je pisalo:
„Ako moja žena sazna za osiguranje, promenićemo plan. Najvažnije je da ništa ne posumnja do mog povratka.“
Te noći nisam čekala da saznam šta je planirao.
Probudila sam decu, uzela dokumenta i otišla na sigurno, a zatim sve prijavila policiji.
Mislila sam da me više ništa ne može iznenaditi.
Ali sledećeg jutra pozvao me je advokat.
„Gospođo, upravo smo dobili potvrdu iz banke. Postoji još jedan račun koji vaš suprug nije prijavio.“
„Koliko novca ima na njemu?“
Advokat je zastao.
„Novac nije ono što će vas iznenaditi. Iznenadiće vas ime osobe koja je ovlašćena da njime raspolaže.“
Kada je izgovorio ime, shvatila sam da je izdaja počela mnogo ranije nego što sam mislila…
Fiktivna priča.
