„Zato što vaš bivši muž nije dolazio samo da vidi decu. Dolazio je da traži nešto što je sakrio u ovom stanu pre nego što ste se vi doselili.“
Osetila sam kako mi srce ubrzano lupa.
„Šta je mogao da sakrije? Mi smo se ovde doselili tek pre četiri meseca!“
Gazdarica je spustila pogled i tiho odgovorila:
„Upravo zato sam vas i primila kao podstanare. Vaš bivši muž je insistirao da stan izdam baš vama.“
Nisam mogla da verujem šta čujem.
„Kako to mislite? Pa ja sam pronašla oglas na internetu!“
„Oglas je bio postavljen samo za vas. On je znao da tražite stan i zamolio me da vam ponudim nižu kiriju.“
U tom trenutku shvatila sam da ništa nije bilo slučajno.
Razvod, preseljenje, povoljna kirija, čak ni ljubaznost gazdarice.
Sve je neko unapred isplanirao.
„Ali zašto? Šta želi od mene?“
Žena je ustala, zaključala ulazna vrata i iz fioke izvadila malu metalnu kutiju.
„Pre nego što vam odgovorim, morate da vidite ovo.“
Otvorila je kutiju i izvadila nekoliko fotografija.
Na njima su bila moja deca.
Fotografije su snimljene ispred škole, u parku i ispred naše zgrade.
Ruke su počele da mi drhte.
„Ko je ovo fotografisao?!“
„Vaš bivši muž“, odgovorila je.
„Ali zašto bi to radio? On ima pravo da viđa decu!“
Gazdarica me je pogledala ozbiljno.
„Zato što ih nije fotografisao za sebe. Te slike je slao drugom čoveku.“
Osetila sam kako mi se krv ledi u žilama.
„Kakvom čoveku?“
Žena je izvadila telefon i pokazala mi poruke.
Na ekranu je pisalo:
„Deca su sada u stanu. Majka radi drugu smenu. Imaš vremena do deset sati.“
Nisam mogla da dišem.
„Šta ovo znači? Ko je ulazio u moj stan dok sam radila?“
Gazdarica je počela da plače.
„Nisam znala šta planiraju. Mislila sam da vaš bivši muž samo želi da uzme neke svoje stvari. Ali pre tri dana sam videla nešto zbog čega sam odlučila da vam sve kažem.“
„Šta ste videli?“
„Nepoznatog muškarca kako izlazi iz vašeg stana sa velikom crnom torbom.“
U tom trenutku setila sam se da je moja mlađa ćerka nekoliko puta govorila kako joj se čini da neko pomera igračke dok smo odsutni.
Mislila sam da umišlja.
Sada više nisam bila sigurna.
Odmah sam pozvala sestru i zamolila je da deca te noći ostanu kod nje.
Zatim sam pozvala policiju.
Kada su policajci stigli, ispričala sam im sve i pokazala poruke.
Jedan od njih me je pitao:
„Gospođo, da li ste primetili da vam nešto nedostaje iz stana?“
Odmahnula sam glavom.
„Ne. Nemamo skoro ništa vredno. Posle razvoda jedva smo uspeli da kupimo osnovni nameštaj.“
Policajac je pogledao gazdaricu.
„Da li je ovaj stan ranije pripadao njenom bivšem mužu?“
Žena je ćutala nekoliko sekundi.
A onda je izgovorila:
„Ne. Ali pripadao je njegovom pokojnom ocu.“
Pogledala sam je zapanjeno.
„Moj svekar je umro pre deset godina!“
„Tačno“, odgovorila je. „Ali pre smrti je ovde ostavio nešto što vaš bivši muž godinama pokušava da pronađe.“
Policija je pregledala stan.
Kada su pomerili stari ormar u spavaćoj sobi, iza njega su pronašli malu metalnu ploču ugrađenu u zid.
Ispod ploče nalazio se skriveni sef.
Gazdarica je prebledela.
„Znači, ipak je bio tu…“
Policajci su obezbedili prostor i pozvali stručnjaka da otvori sef.
Unutra nije bilo novca ni zlata.
Bila je samo jedna fascikla, nekoliko starih fotografija i zapečaćena koverta.
Na koverti je pisalo moje ime.
Otvorila sam je uz dozvolu policajca.
Prva rečenica me je potpuno slomila:
„Draga moja, ako čitaš ovo pismo, znači da je moj sin konačno pokazao svoje pravo lice. Žao mi je što ti nisam ranije rekao istinu.“
Prepoznala sam rukopis pokojnog svekra.
Nastavila sam da čitam.
„Pre mnogo godina saznao sam nešto zbog čega sam odlučio da promenim testament. Moj sin nikada nije smeo da nasledi ovu imovinu.“
Pogledala sam policajca.
„Ali kakve to veze ima sa mnom?“
On je izvadio dokument iz fascikle i pažljivo ga pregledao.
„Gospođo, izgleda da je vaš svekar ostavio važnu dokumentaciju koja se odnosi upravo na vas i vašu decu.“
Tada je gazdarica iznenada rekla:
„Postoji još nešto. Vaš bivši muž ne zna da sam vam ovo rekla, ali večeras planira ponovo da dođe.“
Pogledala sam na sat.
Bilo je 21.45.
U tom trenutku začulo se otključavanje ulaznih vrata.
Svi smo zanemeli.
Policajac je podigao ruku i dao znak da ostanemo mirni.
Vrata su se polako otvorila.
Na pragu je stajao moj bivši muž.
Ali nije bio sam.
Pored njega je bila žena koju sam dobro poznavala.
Bila je to moja najbolja prijateljica, osoba koja mi je pomogla da pronađem ovaj stan nakon razvoda.
A ono što je držala u rukama otkrilo je da je i ona od samog početka bila deo plana…
Fiktivna priča.
