### NASTAVAK PRIČE: OTIŠAO SAM KOD DJEVOJKE DOK JE BILA SAMA, A KADA SE NJENA MAJKA IZNENADA VRATILA, DESILO SE NEŠTO ŠTO NIKADA NEĆU ZABORAVITI! 😱💔
Kada je njena majka ušla u sobu i ugledala nas, nije izgovorila ni riječ. Samo mi je prišla, uhvatila me za ruku i povukla prema dnevnoj sobi.
Srce mi je lupalo kao ludo.
Bio sam uvjeren da će početi vikati, da će me izbaciti iz stana i zabraniti mi da ikada više vidim njenu kćerku.
Ali dogodilo se nešto potpuno neočekivano.
Sjela je preko puta mene, pogledala me pravo u oči i upitala:
„Mladiću, kako se ti zoveš?“
„Marko“, odgovorio sam jedva čujno.
„A prezivaš?“
Kada sam izgovorio prezime, njeno lice se potpuno promijenilo.
Ustala je sa stolice i uhvatila se za glavu.
„Bože dragi… Pa nije moguće!“
Moja djevojka Milica stajala je na vratima i zbunjeno nas posmatrala.
„Mama, šta ti je? Šta se dešava?“
Njena majka nije odgovarala.
Samo je ponavljala moje prezime.
A onda me upitala:
„MARKO, JE LI TVOJ OTAC ZORAN?“
Osjetio sam kako mi se stomak steže.
„Jeste. Otkud poznajete mog oca?“
Žena je problijedjela.
„A majka? Kako ti se zove majka?“
„Vesna.“
U tom trenutku sjela je na kauč i počela plakati.
Milica je potrčala prema njoj.
„Mama, molim te, reci nam šta se događa!“
Njena majka je obrisala suze i rekla:
„Marko, postoji nešto što moram da te pitam. Je li tvoj otac ikada pričao o svom životu prije nego što se oženio tvojom majkom?“
„Nije mnogo. Zašto?“
„Zato što smo se tvoj otac i ja poznavali prije dvadeset pet godina.“
Ostao sam zatečen.
„Kako mislite poznavali?“
Spustila je pogled.
„Bili smo veoma bliski. Planirali smo zajedničku budućnost.“
Milica je otvorila usta od iznenađenja.
„Mama, hoćeš da kažeš da si nekada bila s Markovim ocem?!“
„Jesam, kćeri.“
Nastala je neprijatna tišina.
Nisam znao šta da kažem.
A onda je njena majka izgovorila rečenicu zbog koje sam se sledio.
„ALI TO NIJE RAZLOG ZBOG KOJEG SAM SE TOLIKO UPLAŠILA KADA SAM ČULA NJEGOVO PREZIME.“
„Pa koji je onda razlog?“, upitala je Milica.
Njena majka je ustala, otišla u spavaću sobu i vratila se sa starom kutijom.
Iz nje je izvadila nekoliko požutjelih fotografija.
Na jednoj su bili moj otac i ona, zagrljeni ispred stare kuće.
Na drugoj je bio moj otac s bebom u naručju.
„Ko je ovo dijete?“, upitao sam.
Žena je duboko uzdahnula.
„To je dijete zbog kojeg smo se tvoj otac i ja zauvijek rastali.“
Milica je počela plakati.
„Mama, molim te, reci nam istinu!“
Njena majka je pogledala fotografiju, a zatim mene.
„Prije dvadeset pet godina rodila sam dječaka. Tvoj otac je vjerovao da je njegov.“
Osjetio sam kako mi noge klecaju.
„Hoćete da kažete da ja imam brata za kojeg ne znam?“
„Ne znam šta ti je otac rekao, ali taj dječak je živ.“
Milica me uhvatila za ruku.
„Marko, ovo je strašno…“
Njena majka je nastavila:
„Poslije rođenja djeteta otkrila sam da je tvoj otac već bio obećao brak drugoj ženi. Posvađali smo se i on je otišao. Nikada više nismo razgovarali.“
„A gdje je sada taj dječak?“, upitao sam.
Žena je spustila glavu.
„Odrastao je kod mojih roditelja. Danas živi u Njemačkoj.“
„Kako se zove?“
Pogledala me kroz suze.
„NIKOLA.“
Srce mi je preskočilo.
Nikola?!
Moj najbolji prijatelj iz djetinjstva zvao se Nikola. Prije nekoliko godina odselio se u Njemačku.
Ali to nije moglo biti moguće.
„Imate li njegovu fotografiju?“, upitao sam.
Izvadila je telefon i pokazala mi sliku.
NA FOTOGRAFIJI JE BIO MOJ NAJBOLJI PRIJATELJ NIKOLA!
„Bože dragi!“, prošaputao sam.
Milica je gledala čas mene, čas majku.
„Čekajte, hoćete da kažete da je Nikola možda Markov brat?“
Njena majka je klimnula glavom.
„Postoji ta mogućnost. Ali nikada nije urađen test očinstva.“
U tom trenutku zazvonio mi je telefon.
Na ekranu je pisalo: TATA.
Javio sam se drhtavim glasom.
„Sine, gdje si?“, upitao je.
„Tata, moramo razgovarati.“
„O čemu?“
„Poznaješ li ženu koja se zove Dragana?“
S druge strane nastala je potpuna tišina.
A onda je otac tiho rekao:
„MARKO, ODMAH MI RECI GDJE SI UPOZNAO TU ŽENU!“
„Kod svoje djevojke. Dragana je njena majka.“
Čuo sam kako je nešto ispustio.
„Sine, slušaj me pažljivo. Nemoj donositi nikakve zaključke dok ne dođem.“
„Tata, je li Nikola moj brat?“
Nije odgovorio.
Samo je rekao:
„Dolazim za pola sata.“
Prekinuo je vezu.
Milica je sjela pored mene.
„Marko, šta ako je sve ovo istina?“
Pogledao sam je.
„Ne znam. Ali želim saznati.“
Pola sata kasnije začulo se zvono na vratima.
Moj otac je stajao ispred stana.
Kada je ugledao Draganu, ostao je nepomičan.
„Poslije toliko godina…“, prošaputao je.
Dragana je zaplakala.
„Zorane, vrijeme je da prestanemo skrivati prošlost.“
Otac je pogledao mene i Milicu.
„Djeco, sjednite. Moram vam nešto priznati.“
Sjelo smo za sto.
Otac je duboko uzdahnuo.
„Prije dvadeset pet godina napravio sam najveću grešku svog života. Vjerovao sam ljudima koji su mi govorili da Dragana ne želi više da me vidi.“
Dragana ga je prekinula.
„A meni su rekli da si otišao jer ne želiš dijete.“
Pogledali su se.
„Ko vam je to rekao?“, upitao sam.
Otac je spustio pogled.
„TVOJ DJED, MARKO. MOJ OTAC.“
Nisam mogao vjerovati.
Djed kojeg sam obožavao!
„Ali zašto bi to uradio?“
Otac je odgovorio:
„Zato što je želio da se oženim Vesnom, tvojom majkom. Njena porodica je tada imala mnogo novca.“
Dragana je obrisala suze.
„A moja porodica nije imala ništa.“
Nastala je tišina.
Onda sam postavio pitanje koje me najviše mučilo.
„Tata, je li Nikola stvarno moj brat?“
Otac je pogledao Draganu.
„To možemo saznati samo testom.“
Milica je ustala i rekla:
„Moramo pozvati Nikolu.“
Dragana je uzela telefon.
Pozvala ga je putem video-poziva.
Javio se nasmijan.
„Ćao, mama! Šta ima?“
Ali kada je ugledao mene i mog oca, osmijeh mu je nestao.
„Marko?! Šta ti radiš kod moje mame?“
Objasnili smo mu sve.
Dugo je ćutao.
A onda je izgovorio nešto što niko od nas nije očekivao.
„JA VEĆ GODINU DANA ZNAM ZA OVU PRIČU.“
Svi smo zanijemili.
„Kako misliš znaš?!“, upitala je Dragana.
Nikola je duboko uzdahnuo.
„Prije godinu dana kontaktirao me jedan čovjek. Rekao mi je da zna ko je moj biološki otac.“
„Koji čovjek?“, upitao sam.
Nikola je spustio pogled.
„MARKO, BIO JE TO TVOJ DJED.“
Osjetio sam kako mi se svijet okreće.
„Ali djed je umro prije dvije godine!“
Nikola je odmahnuo glavom.
„Ne govorim o tom djedu.“
Pogledao je mog oca.
„Govorim o čovjeku koji se predstavio kao tvoj pravi djed. Dao mi je dokumente i rekao da će jednog dana sve izaći na vidjelo.“
Otac je problijedio.
„To nije moguće…“
Nikola je nastavio:
„Poslao mi je i jednu fotografiju. Marko, mislim da bi trebalo da je vidiš.“
Na ekranu se pojavila stara porodična fotografija.
Na njoj je bio moj otac, Dragana i još jedan muškarac.
Prepoznao sam ga istog trenutka.
BIO JE TO ČOVJEK KOJI JE GODINAMA ŽIVIO U NAŠOJ KUĆI I KOJEG SAM CIJELOG ŽIVOTA ZVAO STRICEM!
Pogledao sam oca.
„Tata, šta se ovdje dešava?“
Otac je sjeo i prekrio lice rukama.
A onda je Dragana izgovorila:
„Zorane, mislim da je došlo vrijeme da Marku kažeš istinu o svom rođenju.“
U tom trenutku shvatio sam da tajna o Nikoli nije jedina koju je naša porodica skrivala.
A sve je počelo jednim sasvim običnim odlaskom kod djevojke…
ONO ŠTO SAM SAZNAO NAREDNIH DANA PROMIJENILO JE SVE ŠTO SAM MISLIO DA ZNAM O SVOJOJ PORODICI! 😱💔
Izmišljena priča.
NASTAVIĆE SE…
