…pogledao me je, ali ne onako kako sam očekivala. Nije bilo ni požude ni oduševljenja u njegovim očima. Samo iznenađenje, a zatim razočaranje.
Odmah je skrenuo pogled, skinuo svoju jaknu i pružio mi je.
„Obuci se, molim te. Ovo nije u redu“, rekao je mirnim glasom.
Pokušala sam da se nasmijem i pretvorim sve u šalu.
„Šta je, zar ti se ne sviđam?“, upitala sam ga izazovno.
On je ustao sa kauča i pogledao me pravo u oči.
„Ti si lijepa djevojka, ali ja volim tvoju prijateljicu. Ona mi vjeruje, a ja ne želim da je povrijedim. I iskreno, mislim da ni ti ne bi trebalo da joj radiš ovako nešto.“
Njegove riječi pogodile su me jače nego što sam očekivala.
U tom trenutku začuo se zvuk otključavanja ulaznih vrata.
Moja cimerka se vratila ranije!
Brzo sam podigla peškir, ali bilo je kasno. Stajala je na vratima i gledala nas zbunjeno.
„Šta se ovdje dešava?“, upitala je.
Osjetila sam kako mi obrazi gore od stida. Nisam znala šta da kažem.
On je prišao svojoj djevojci, zagrlio je i mirno rekao:
„Mislim da bi trebalo da razgovaraš sa svojom cimerkom. Ja ću te sačekati napolju.“
Kada je izašao, nastala je neprijatna tišina.
Moja prijateljica je sjela na stolicu i pogledala me očima punim suza.
„Zašto?“, upitala je samo jednu riječ.
Pokušala sam da se opravdam.
„Htjela sam samo da provjerim da li ti je vjeran. Znaš kakvi su muškarci. Nisam željela da te neko povrijedi.“
Ona je tužno odmahnula glavom.
„Ne. Nisi ti htjela da me zaštitiš. Htjela si da dokažeš da ne zaslužujem nešto lijepo.“
Te riječi su me potpuno slomile.
Prvi put sam sebi priznala istinu. Bila sam ljubomorna. Ne zato što sam voljela njenog momka, već zato što sam mislila da ona ne zaslužuje sreću koju ja nisam imala.
Počela sam da plačem i molim je da mi oprosti.
Ali onda je izgovorila nešto što me je ostavilo bez riječi.
„Znaš li zašto sam te primila da živiš sa mnom kada nisi imala gdje?“
Pogledala sam je zbunjeno.
„Zato što si mi bila prijateljica.“
„Ne samo zato“, odgovorila je.
Ustala je, otišla u svoju sobu i vratila se sa starom kovertom.
„Prije godinu dana, kada si ostala bez posla i nisi mogla da platiš stanarinu, neko je anonimno uplatio novac za tvoja tri mjeseca kirije.“
Odjednom sam se sjetila tog dana. Bila sam očajna, a onda mi je stanodavac rekao da je sve plaćeno.
Nikada nisam saznala ko je to učinio.
„To sam bila ja“, rekla je tiho. „Radila sam dva posla da bih ti pomogla, a nisam željela da znaš jer sam se plašila da ćeš se osjećati poniženo.“
Nisam mogla da vjerujem.
Djevojka kojoj sam pokušala da preotmem momka bila je ista ona koja me je spasila kada nisam imala ni za hljeb.
Pala sam na koljena i počela da plačem.
„Molim te, oprosti mi. Nisam znala…“
Ona je i sama zaplakala, ali nije prišla da me zagrli.
„Nije problem što nisi znala šta sam učinila za tebe. Problem je što si bila spremna da me povrijediš iako sam te smatrala sestrom.“
Zatim je izgovorila rečenicu koju nikada neću zaboraviti.
„Imaš mjesec dana da pronađeš drugi stan. Ne želim ti ništa loše, ali više ne mogu da živim sa osobom kojoj ne vjerujem.“
Te noći nisam oka sklopila.
A sljedećeg jutra, dok sam pakovala svoje stvari, neko je pokucao na vrata moje sobe.
Bio je to njen momak.
U ruci je držao telefon i rekao:
„Moram da ti pokažem nešto. Mislim da je vrijeme da saznaš zašto je ona toliko puta plakala zbog tebe, a ti to nikada nisi primijetila.“
Kada sam pogledala poruke na njegovom telefonu, shvatila sam da moja prijateljica krije još jednu veliku tajnu, a ona je imala veze sa mojom porodicom…
