Kada su čuli da sam iz Slavonije i da često prolazim tim krajem, stariji bračni par me je pogledao kao da sam izgovorio neku važnu lozinku. Gospodin je otišao u kuću, a ja sam pomislio da donosi sir. Vratio se sa starom kartonskom kutijom i pitao me prolazim li ikada kroz jedno malo mjesto blizu granice. Rekao sam da prolazim nekoliko puta mjesečno. Tada su me zamolili za uslugu koju nisam očekivao.
U kutiji nije bilo ništa vrijedno na prvi pogled: nekoliko fotografija, stara knjiga i zamotana koverta. Objasnili su mi da tamo živi njihova rođaka koju nisu vidjeli više od trideset godina. Posvađali su se poslije porodične ostavinske rasprave i niko godinama nije napravio prvi korak. Sada je gospodin ozbiljno bolestan i želio bi joj poslati pismo, ali se boji da bi ona pošiljku vratila kada vidi njegovo ime.
Pristao sam da odnesem kovertu. Nekoliko dana kasnije zaustavio sam se na navedenoj adresi. Starija žena otvorila je vrata i čim sam spomenuo selo iz kojeg dolazi pismo, lice joj se promijenilo. Rekla je da ništa ne želi od tih ljudi i pokušala zatvoriti vrata. Tek kada sam joj objasnio da ne nosim novac ni dokumente, već samo jednu kovertu i fotografiju, zastala je. Uzela je pismo, ali mi nije rekla ni riječ.
Na povratku sam ponovo svratio kod bračnog para po sir. Gospodin me je pitao jesam li uspio predati pismo. Kada sam rekao da jesam, spustio je pogled i samo tiho zahvalio. Tada se ispred kuće zaustavio mali bijeli automobil. Iz njega je izašla upravo žena kojoj sam predao kovertu. Nisam znao da li sam napravio problem. Prišla je gospodinu, a njih dvoje su nekoliko sekundi stajali jedno naspram drugog bez riječi.
Onda ga je zagrlila. Kasnije sam saznao da je u pismu bilo priznanje koje je čekala više od tri decenije: on je tada, pod pritiskom ostatka porodice, prešutio da je dio zemlje zapravo pripadao njoj. Godinama je čuvao dokument kojim je to mogao dokazati. Nije tražio oprost niti zemlju nazad, nego joj je poslao original dokumenta. Kada sam krenuo, gospođa mi je spakovala četiri kilograma sira umjesto dva i rekla: „Dva su vaša, a dva su zato što ste vratili nekoga kući.“ Od tada nikada nisam prošao tim putem a da nisam svratio.
