Neko me iznenada poljubio s leđa.
Okrenula sam se, nasmijala i uzvratila poljubac, potpuno uvjerena da je to moj dečko. Tek nekoliko sekundi kasnije primijetila sam nešto čudno. Na njegovoj ruci nije bilo sata koji moj dečko gotovo nikad ne skida.
Odmakla sam se i pogledala ga bolje.
Bio je to njegov brat.
Oboje smo se ukočili. On je odmah podigao ruke i rekao da je mislio da sam shvatila ko je. U buci, slabom svjetlu i uz toliko ljudi oko nas, sve se dogodilo toliko brzo da nisam ni stigla da razmislim.
Osjećala sam kako mi lice gori od srama.
U tom trenutku moj dečko se vraćao sa pićem. Pogledao je mene, brata, pa opet mene. Nisam pokušavala ništa da sakrijem. Ispričala sam mu odmah šta se dogodilo.
Prvo je ćutao. Zatim je počeo da se smije.
Mislila sam da je to nervozan smijeh, ali onda je rekao: „Znao sam da će se ovo jednom desiti.“
Ispostavilo se da su se njih dvojica cijelog života zabavljali time koliko ih ljudi teško razlikuju. U školi su čak nekoliko puta mijenjali mjesta na časovima. Ipak, meni u tom trenutku nije bilo nimalo smiješno.
Rekla sam njegovom bratu da je mogao odmah da se predstavi umjesto da mi prilazi s leđa. Tada je i moj dečko prestao da se smije i složio se sa mnom.
Kasnije te večeri brat mi se izvinio. Rekao je da nije imao lošu namjeru i da je pogrešno procijenio situaciju.
Mislila sam da će tu priča završiti.
Ali nekoliko dana kasnije moj dečko mi je priznao nešto zbog čega sam se ponovo naljutila. Prije žurke je bratu pokazivao naše poruke i našalio se kako bih ga „sigurno zamijenila za njega kad bi obukao njegovu majicu“.
Njegov brat je očigledno tu glupu šalu shvatio kao izazov.
Nisam raskinula zbog poljupca. Ali sam jasno rekla da nisam ničiji eksperiment niti predmet njihove bratske šale.
Obojica su se izvinila, a moj dečko je prvi put shvatio da granica između šale i poniženja postoji čak i kada niko nema namjeru da nekoga povrijedi.
Danas njegovog brata razlikujem bez problema. Ne po licu, glasu ili parfemu.
Moj dečko, kad god uđe u prostoriju, prvo podigne ruku i pokaže sat.
A ja mu svaki put odgovorim: „Dobro je. Provjera identiteta prošla.“
