Za rođendan sam od rođaka dobila samo jednu čokoladu. Iskreno, malo sam se iznenadila jer je veoma imućan i uvijek je pričao kako za porodicu bira posebne poklone.
Ipak, nisam ništa rekla. Zahvalila sam mu se i čokoladu stavila u kuhinjski ormarić.
Nisam je ni otvorila.
Sljedeće sedmice moja najbolja drugarica slavila je rođendan. Kupila sam joj parfem, a onda sam se sjetila čokolade.
„Dodaću i nju uz poklon“, pomislila sam.
Nekoliko sati nakon proslave zazvonio mi je telefon.
Bila je drugarica.
„Moram nešto da te pitam. Jesi li ti ovo namjerno stavila u čokoladu?“
„Šta sam stavila?“
„Novac!“
Mislila sam da se šali.
„Kakav novac?“
Poslala mi je fotografiju.
Ispod originalnog omota čokolade nalazila se tanka koverta.
U njoj je bilo 2.000 evra i mala ceduljica.
Na ceduljici je pisalo:
„Za nešto što sebi dugo želiš, ali nikada ne bi tražila.“
Odmah sam shvatila.
Poklon je bio namijenjen meni.
Nazvala sam rođaka.
Čim sam mu objasnila šta se dogodilo, počeo je da se smije.
„Znao sam da ćeš pomisliti da sam ti kupio samo čokoladu.“
Bilo me je strašno sramota.
„Poklonila sam je drugarici.“
Rođak je odgovorio:
„Onda je sada odluka na njoj.“
Nisam željela tražiti novac nazad.
Ali drugarica je već sljedećeg jutra došla kod mene.
Stavila je kovertu na sto.
„Ovo je tvoje.“
„Ali ja sam ti poklonila čokoladu.“
„Čokoladu jesi. Ovo nisi ni znala da postoji.“
Vratila mi je cijeli iznos.
Mislila sam da je priča završena.
Ali kada sam kasnije ponovo pogledala ceduljicu, primijetila sam nešto napisano sitnim slovima na poleđini:
„Ovo je samo prvi dio poklona. Za drugi pitaj svoju majku za ključ.“
Odmah sam otišla do mame.
Kada sam joj pokazala poruku, potpuno je problijedjela.
„Odakle ti ovo?“
„Šta treba da otključa taj ključ?“
Dugo je ćutala.
A onda je iz stare komode izvadila mali ključ koji nikada ranije nisam vidjela.
Tada sam shvatila da čokolada i 2.000 evra nisu bili pravo iznenađenje.
Rođak je mojim rođendanskim poklonom pokušavao da me dovede do nečega što je naša porodica godinama skrivala.
